JEFTINI DRON MOŽE DA UNIŠTI TENK OD 10 MILIONA EVRA! Gosti Puls Srbije vikend upozorili: "Rat se potpuno promenio"
Dodajte Kurir u vaš Google izborMinistarstvo odbrane i Vojska Srbije organizovali su prikaz novih i modernizovanih sredstava i sistema na vojnom aerodromu u Batajnici, nakon čega je uspešno izvedena i realizacija bojevih gađanja iz najsavremenijih sredstava ratne tehnike na poligonu "Pasuljanske livade".
Bogat program pred građanima i zvanicama počeo je u 10 časova, gde su reporteri Kurira sa terena izveštavali o moćnim sistemima kojima Srbija danas raspolaže i njihovim sposobnostima u realnim borbenim uslovima. Tokom događaja poslate su jasne poruke o stabilnosti, bezbednosti i vojnoj neutralnosti zemlje koja kontinuirano ulaže u svoju bezbednosnu infrastrukturu.
O ovim temama na Kurir televiziji u emisiji "Puls Srbije vikend" kod Krune Une Mitrović govorili su Sreten Egerić, pukovnik u penziji, Ljuban Karan, bivši potpukovnik KOS-a, prof. dr Ilija Kajtez, sociolog, i Milan Jolović Legenda, pukovnik u penziji.
Kako su jeftini dronovi promenili fizionomiju ratovanja?
Koliko su dronovi i savremena protivoklopna sredstva postali dominantni pokazuje i činjenica da čak ni najmoderniji ruski tenk "Armata" nije izveden na front upravo zbog velike ranjivosti, zaključio je pukovnik Jolović.
- Nekadašnji ponos vojne industrije, tenk M84, pokazao se kao jedno od najboljih borbenih vozila tokom operacije "Pustinjska oluja", a njegova odbrana kasnije je unapređena reaktivnim oklopom. Međutim, razvojem sistema koji tenkove gađaju sa krova gde su najosetljiviji, odbrambena moć oklopa značajno je narušena - objasnio je pukovnik.
- Danas imamo tenk M84AS-1 koji sa najsavremenijom opremom može da košta između pet i deset miliona evra, a sa druge strane dron "Komarac" koji ga sigurno uništava. Dronovi na optički kabl su otporni na elektronsko ometanje, radar ne može da ih snimi i možete ih uništiti samo kinetičkom energijom ako ih vojnik ručno uoči. To je ta asimetričnost gde veoma malo i jeftino sredstvo uspešno eliminiše jedno izuzetno skupo borbeno sredstvo - istakao je Jolović.
Profesor Kajtez je dodao da domaći odbrambeni sistem mora ostati budan 24 sata dnevno i neprekidno se razvijati sa jasnom idejom zaštite Srbije kao otadžbine, ali i srpskog naroda u okruženju.
- Vrhunski lekari, profesori na vojnim akademijama, iskusni bezbednjaci i naučnici koji rade u institutima na unapređenju naoružanja predstavljaju kategoriju stručnjaka od presudnog nacionalnog značaja. Pametne države poput Rusije, Kine, Amerike i Nemačke takve kadrove uopšte ne penzionišu, već ih zadržavaju do kraja života - objasnio je.
- Mi sada možemo da kupimo sva oružja i oruđa od Rusije, Kine, Izraela, Francuske, Češke i NATO zemalja, što je fantastična privilegija. Da bismo to uradili, moramo da imamo kadrove, a daće Bog da uvedemo i opštu vojnu obavezu jer nam je ta ljudska dimenzija neverovatno važna. Naši timovi moraju da prate šta se dešava u sukobima u Ukrajini i na Bliskom Istoku, pa da u skladu sa našom veličinom i ekonomskim potencijalima iznađemo najbolje rešenje - istakao je Kajtez.
Kako je Srbija predvidela vojnu asimetriju
Bivši potpukovnik KOS-a Ljuban Karan je ocenio da pogrešne odluke u izboru naoružanja, poput hrvatskog ulaganja u savremene nemačke tenkove, mogu pokazati kako se vojni prioriteti brzo menjaju.
- Nikada nije bilo važnije pažljivo izabrati naoružanje, jer se ono kupuje godinama unapred, a pogrešne procene imaju visoku cenu. Primer je Hrvatska, koja je kupila moderne nemačke tenkove, ali sada shvata da je novac trebalo uložiti u druge sistem - naveo je.
- Od srednjeg veka se ništa nije promenilo, morate da imate štit i morate da imate mač. Štit je sada ovo što nama svi skidaju kapu i čestitaju da je naš državni i vojni vrh odlično napravio, a to je slojevita protivvazdušna odbrana sa različitim sistemima raznog dometa. To utiče na nesigurnost i obaranje neprijateljskih ciljeva, ali i na finansijske stvari i tu asimetričnost u ratovanju gde sa malo para uništite skup borbeni sistem - istakao je Karan.
Egerić smatra da je rat u Ukrajini pokazao koliko su bespilotne letelice promenile moderno ratovanje i podseća da je Jugoslavija još ranije započela njihov razvoj, koji je kasnije prekinut.
- Svaka vojska se tradicionalno sprema za "rat od juče", ali sukob u Ukrajini je to demantovao jer je Rusija ušla u rat bez bespilotnih letelica, u čemu su ih Ukrajinci prevazišli. Sa druge strane, Iran se svesno opredelio da ne razvija preskupu avijaciju i mornaricu, već balističke rakete i besposadne letelice. Srbija, odnosno još bivša Jugoslavija, počela je razvoj bespilotne letelice, ali je proizvodnja prekinuta zbog raspada države jer su se komponente proizvodile širom republika, od Kranja i Priboja do Zaječara i Sarajeva - kaže on.
- Zbog tog zaustavljanja sistema prešli smo na nabavku od prijateljskih zemalja, na osnovu čega smo kasnije razvili neke naše besposadne letelice. Te letelice, poput kineskih CH, zapravo su elektromotorne jedrilice sa ogromnim rasponom krila koje se zbog toga sa svega 50 litara goriva zadržavaju i do 24 sata u vazduhu. Ovakve letelice su primarno namenjene za osmatranje bojišta i prikupljanje podataka. Ipak, ukoliko se opreme vođenim projektilima, one se transformišu u efikasne borbene, odnosno udarne letelice na modernom frontu - zaključio je pukovnik Egerić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs